U okviru realizacije projekta Digitalna humanistika Narodna biblioteka Kruševac bila je domaćin konferencije 25. i 26. septembra 2023. godine u prostoru e-čitaonice. Na konferenicji su uzeli učešće zaposleni u institucijama čuvanja kulturne baštine angažovani na poslovima digitalizacije, kao jednim vidom zaštite građe.
Narodna biblioteka Kruševac uvidela je potrebu da se stručnjaci zaposleni u baštinskim ustanovama, tzv. „čuvarima sećanja“ angažovani na zaštiti kulturne baštine susretnu i razmene svoja iskustva. Ministarstvo kulture RS prepoznalo je našu ideju i na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje projekata opredelilo finansijska sredstva za održavanje iste. Konferenciju su podržali i Grad Kruševac i Trayal korporacija.
Za održavanje konferencije imali smo podršku Narodne biblioteke Srbije, upravnika dr Vladimira Pištala i zamenika upravnika Tamare Butigan Vučaj, rukovodilac sektora Virtuelna biblioteka Srbije.
Konferenciju je otvorila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju. Zatim je skup pozdravila dr Dragana Milunović, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije. U ime Grada prisutnima se obratio pomoćnik za omaldinu i sport Vladimir Petrović.
Plenarno predavanje na ovogodišnjoj konferenciji održala je prof. dr Aleksandra Vraneš, organizator brojnih konferencija iz digitalne humanistike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavljeni zbornici radova prezentovnih na ovim konferencijama služe kao udžbenici studentima humanističkih nauka. U predavanju, Digitalna humanistika – post scriptum, profesorka Vraneš naglasila je da digitalna humanistika nesumnjivo doprinosi očuvanju i zaštiti kulturne baštine, transparentnosti istraživanja, akademskoj otvorenosti i ujedno postavila pitanje da li dopuštamo dehumanizaciju digitalne humanistike?
Tamara Butigan Vučaj, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije i rukovodilac sektora Virtuelna biblioteka Srbije u predavanju, Narodna biblioteka Srbije: Digitalna sadašnjost i budućnost, predstavila je rad nacionalne institucije na poslovima digitalizacije u prethodne dve decenije i učešće u međunarodnim projektima. Naglasila je otvorenost institucije za primenu veštačke inteligencije kao dela digitalne budućnosti biblioteka.
Predavanja po pozivu, Istraživanje iz digitalne humanistike kroz digitalne kolekcije Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, održale su dr Aleksandra Trtovac i dr Nataša Dakić iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Predstavile su kolekciju istorijskih novina, koje su nezaobilazan resurs iz domena digitalne humanistike. U predavanju je predstavljen i deo rada dr Vasilija Milnovića Srpska ELTEC kolekcija u kontekstu „udaljenog čitanja“ i projekti digitalne humanistike proistekli iz nje.
Ildiko Mergeš i Željko Radaković iz Arhiva Vojvodine (Novi Sad) prikazali su proces digitalizacije u periodu 2006. do 2023. godine. U radu Digitalizacija arhivske građe u Arhivu Vojvodine opisan je koncept Uputstva za pripremu i digitalizaciju arhivske građe u Arhivu Vojvodine i Priručnika za pripremu i digitalizaciju arhivske građe u Arhivu Vojvodine.
Rad Digitalna biblioteka Čačaka: razvoj, problemi i rešenja napisali su dr Bogdan Trifunović i Aleksandar Vukajlović Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“. Na konferenciji je prezentovan organizovani razvoj Digitalne biblioteke Čačka, koji je započeo 2007. godine i digitalne kolekcije u tekstualnom, vizuelnom, audio i video obliku iz fondova Biblioteke.
Digitalne kolekcije Biblioteke grada Beograda prezentovao je mr Zoran Zdravković, zaposlen u instituciji. Rad predstavlja digitalne usluge Biblioteke i analizira digitalne kolekcije u okviru ResCarta platforme. U radu su prikazani digitalni alati kojima se rade statistika, merenja i analiza korišćenja Digitalne biblioteke.
Zlatko Ahmić, iz biblioteke Matice srpske Novi Sad, u radu Zaokruživanje digitalizacije – OCR skeniranih publikacija u Biblioteci Matice srpske i veb platforma PRETRAZIVA.RS/PRETRAŽIVA.RS predstavio je proces digitalizacije započet u Biblioteci 2006. godine. Biblioteka Matice srpske od 2019. godine korišćenjem DocWizz softverski vrši sadržinsku analizu i obradu članaka.
Rad Digitalna kolekcija zavičajne periodike Gradske biblioteke u Novom Sadu (autori Blaženka Marković, Sanja Arbutina i Dragan Jovanović) izložila je Sanja Arbutina i predstavila iskustva digitalizacije građe u instituciji koja traje od 2009. godine.
Marija Uzunovski predstavila je rad pisan sa dr Jelenom Đorđević, Digitalni arhiv Zavoda za proučavanje kulturnog i baze podataka ove institucije dostupne u otvorenom pristupu.
Drugog dana konferencije matične javne biblioteke Srbije predstavile su digitalizovane kolekcije, baze podataka i različita softverska rešenja primenjena u cilju demokratizacije otvorenog pristupa znanju.
Nebojša Cvejić u radu, Digitalni procesi u Biblioteci šabačkoj, predstavio je brojne različite tematske kolekcije Biblioteke, digitalizovane od 2004. do danas.
Digitalizacija fonda Biblioteke grada Beograda kroz primere postojećih kolekcija naziv je izlaganja mr Milanke Babić Vukadinov. U radu su prezentovana i softverska rešenja dLibra i ResCarta i digitalizovane kolekcije iz Zavičajne zbirk.
Rad Digitalne kolekcije Zavičajne zbirke Narodne biblioteke Kruševac prezentovala je mr Snežana Nenezić. U radu je prezentovan rad na digitalizaciji građe iz Zavičajne zbirke koji u kontinuitetu traje od 2003. godine, kao i različita softverska rešenja primenjivana tokom ovog perioda. Narodna biblioteka Kruševac je prva javna biblioteka u Srbiji koja je 2005. godine postavila na veb stranicu digitalizovanu zbirku razlednica.
Vesna Zlatičanin iz Gradske biblioteke Vršac u izlaganju Digitalna humanistika i načini čuvanja kulturne baštine u bibliotekama Srbije na početku 21. veka predstavila je digitalnu zbirku i planirane aktivnosti na digitalizaciji građe.
Digitalna humanistika – nova paradigma u promociji kulturnog nasleđa, primer dobre prakse biblioteke u Jagodini, naziv je zajedničkog rada Suzane Tansijević i Nade Dimitrijević iz Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ Jagodina. Centralni deo rada je istraživački projekat „Oživljavanje prošlosti za budućnost – skriveno kulturno blago rukopisne i stare štampane knjige na teritoriji Pomoravskog okruga“.
Jasmina Golubović, iz Narodne biblioteke Srbije izložila je rad Digitalizacija jevrejske periodike. Projekat digitalizacije jevrejske periodike predstavlja višegodišnju aktivnost Narodne biblioteke Srbije na identifikaciji i digitalizaciji periodičnih naslova jevrejske zajednice koji se nalaze u bibliotekama i drugim ustanovama kulture u Srbiji.
Zaposleni u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo: Vesna Andrijašević, Ivana Hrenko i Ivan Spasojević, prezentovali su rad Digitalizacija izdanja kraljevačke biblioteke u cilju očuvanja kulturnog nasleđa. Tema rada su projekti „Digitalizacija časopisa Povelja 1971-2020“ i „Digitalizovana stanja za sva Poveljina izdanja“, u okviru kojih je digitalizovana celokupna izdavačka produkcija Biblioteke.
Poseban segment konferencije posvećen je Mogućnosti primene elektronskih vodiča kao pomoćnih udžbenika, rad stručnjaka iz Matematičkog instituta SANU (Radomir S. Stanković i Dušan Tatić) i ARhiMedia grupe (Marko Jovanović i Jovan Stojaanović). E-vodiči su namenski urađene aplikacije i služe vizuelno upečatljivijem i preglednijem predstavljanju objekata nacionalne, prirodne, istorijske, kulturne, naučne i tehničke baštine.
Ivana Pešić i Marija Crnković iz Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ Jagodina predstavile su rad Upotreba kolaborativnih mudl alata za podršku zajedničkog učenja – regionalni projekat Digitalni građanin. Pandemija korona virusa 2020. godine, inspirisala je jagodinske bibliotekare da uz pomoć korišćenja Open Source alata i softvera otvirenog koda kreiraju onlajn platformu za učenje na daljinu.
Na konferenciji su uzeli učešće i pojedinci angažovani u održavanju otvorenih baza podataka i e-leksikona. Marina Đenadić iz Biblioteke grada Beograda predstavila ja rad E-rečnik kao – digitalna kolekcija neologizama u kojoj učestvuje zajednica. E-rečnik je javno dostupan na www.taraba.rs i interaktivan tako da može da služi kao sredstvo za poboljšanje svih vrsta komunikacije.
Za učešće na konferenciji bili su prijavljeni: Dragan Gjorgiev Univerzitetska biblioteka „Goce Delčev“ Štip i Violeta Milošević Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, ali iz zdravstvenih razloga nisu bili u mogućnosti da prisustvuju.
Konferencija je pokrenula nova pitanja i aktuelizovala stara. Učesnici će u narednom periodu dostaviti predloge Organizacionom odboru konferencije, koji će ih sjediniti u zaključke.
Naša namera je da se konferencija ustali na godišnjem nivou i da bude mesto susretanja zaposlenih na poslovima zaštite kulturne baštine i promocija kulturne baštine predstavljene u virtuelnom prostoru.
Zahvaljujemo Ministarstvu kulture RS, Gradu, „Trayal“ korporaciji kao i autorima tekstova i učesnicima konferencije. Program konferencije kao i knjiga rezimea mogu da se pogledaju na www.digitalnahumanistika.com.
Snežana B. Nenezić